Edit Sedergran, IZABRANE PESME

 Edit Sedergran: IZABRANE PESME
Izabrane pesme u prevodu Slavice Agatonović
2011, poezija, 97 str.

Cena: 300 RSD

Edith Södergran: SELECTED POEMS
Selected poems by a Swedish poet translated by Slavica Agatonović
2011, poetry, 97 pages
Language: Serbian

Price: 300 RSD

 

 Edit Sedergran (Edith Södergran, 1892–1923) je začetnica lirskog modernizma u Skandinaviji i najcenjenija pesnikinja Finske. Uvela je modernizam u finsko-švedsku književnost pod uticajem francuskog simbolizma, nemačkog ekspresionizma i ruskog futurizma. U  dvadeset četvrtoj godini objavila je prvu zbirku poezije Pesme (Dikter, 1916). Pošto je rano umrla, u trideset prvoj godini, nije doživela slavu koju je njena poezija kasnije stekla širom sveta. Uticaj njene poezije na potonje pesnike je veliki i danas se smatra vodećom ličnošću švedske modernističke lirike. Za života je bila neshvaćena i čak ismejana zbog slobodnog ritma svojih stihova i jakih i izazovnih slika. Njenu poetiku karakteriše prkosna životnost i snažni doživljaji prirode. Tri ključne zbirke poezije Septembarska lira (Septemberlyran, 1918), Ružin oltar (Rosenaltaret, 1919) i Senka budućnosti (Framtidens skugga, 1920) objavila je između 1918. i 1920. Godine 1925. njena prijateljica, kritičarka Hagar Ulson, posthumno je objavila zbirku Zemlja koje nema (Landet som icke är, 1925). Sabrane pesme Edit Sedergran prvi put su objavljene 1949.
    Edit potiče iz porodice srednjeg staleža. Jedino je dete finskih šveđana Matsa i Helene, koji su oboje pre tog braka imali tragične porodične priče. Otac je bio udovac, izgubio je prvu ženu i dvoje dece, a majka je iz vanbračne veze imala sina koji je odmah po rođenju umro. Veruje se da je tuga spajala Editine roditelje. Majka je poticala iz imućne porodice u kojoj je položaj žena bio jak. Poznato je da su Edit i njena majka bile veoma bliske. Porodica je živela u karelijskom selu Raivola, ali Edit je pohađala poznatu žensku školu Petrišule u Sankt Peterburgu, koja se nalazila preko puta Zimske palate. Tako je pesnikinja izbliza mogla da prati potrese carstva.
    Pošto je otac imao niz neuspešnih poslovnih poduhvata, majka je bila odgovorna za izdržavanje porodice. To je sigurno uticalo na Editinu veru u snagu žena. Imala je poseban odnos s majkom. Bez nje verovatno ne bi postala velika pesnikinja. Njihov odnos je u velikoj meri postao takav zato što je otac prekinuo sve veze sa svojom porodicom, pa Edit nije imala kontakt s rodbinom koja je bila njenih godina. Zato je provodila više vremena s majkom, koja ju je obožavala. Pošto nije imala mnogo prijatelja, majka je usvojila devojčicu Singu iz sela, koja je bila Editina vršnjakinja. Tokom školske godine je trebalo da živi kod Sedergranovih a da na raspustu bude kod biološke porodice. Devojčica je tragično završila. Bežeći iz nepoznatih razloga od Sedergranovih, pregazio ju je voz.
    Edit je nastavila školovanje u Sankt Peterburgu, koje je obeleženo očevom bolešću i političkim previranjima. Otac je umro od tuberkuloze 1907. Tokom školovanja bila je okružena učenicima raznih nacionalnosti (Nemcima, Rusima, Fincima, Skandinavcima). Nastava je bila usredsređena na savremene jezike, te je Edit učila nemački, francuski, engleski i ruski, ali nije imala nastavu na maternjem, švedskom jeziku. Bila je odličan đak bez teškoća u učenju. Zbog zaljubljenosti u nastavnika francuskog jezika, posebno je volela taj predmet. Nastavniku Anriju posvetila je mnoge ljubavne pesme iz rane mladosti. Mada je nemački jezik preovlađivao u školskom okruženju, čini se da je Edit svesno odlučila da će švedski biti njen pisani jezik.
    Godine 1909. utvrđeno je da Edit boluje od tuberkuloze. Lečena je u istom sanatorijumu u Numeli kao i njen otac. Edit je bila duboko nesrećna na tom mestu, pošto je bilo usko vezano za očevu smrt. Bila je potištena i smatrali su da je blago poremećena, pošto je zaprosila jednog od lekara. Osećala se kao zatvorenik, pa je u mašti bežala u egzotične zemlje. Stanje joj se pogoršalo, tako da je porodica potražila pomoć u Švajcarskoj, koja je u to vreme bila evropski centar za negu obolelih od tuberkuloze. 1911. smeštena je u sanatorijum u Davosu. Vreme provedeno u Švajcarskoj važno je za međunarodno usmerenje Edit, koja je tamo dospela iz finske zabiti. U Švajcarskoj su u to vreme boravili pametni i talentovani ljudi iz čitave Evrope. Nakon dugog lečenja, u proleće 1914. konačno se osećala bolje. Po povratku u Finsku stanje joj se ubrzo pogoršalo i njena poezija je poprimila vid borbe protiv bolesti, a kasnije i siromaštva. To je kasnije od nje načinilo bezmalo mitski lik.
    Prva zbirka, Pesme, iz 1916. nije privukla veću pažnju, mada su neki kritičari ostali zbunjeni. Za švedsku liriku ona je predstavljala nešto sasvim novo. Koristila je slobodan, asocijativni stih i opisivala odabrane detalje, umesto pejzaža. Stihovi su bili izraz mlade, moderne ženske svesti (kao u pesmama „Dan se hladi...” i „Vierge moderne”).
    Nakon oktobarske revolucije 1917, prihodi Edit i njene majke odjednom su postali bezvredni, pošto su uloženi u ukrajinske vrednosne papire, a Karelija je od proleća 1918. postala ratna zona. Pesnikinja je čitala Fridriha Ničea i kod njega nalazila hrabrosti da se odupre povremeno gnusnoj i ponižavajućoj svakodnevici.
    Nova poetska orijentacija u zbirci Septembarska lira nije naišla na veće razumevanje kod publike i kritike, pa je pesnikinja objavila članak u novogodišnjem izdanju helsinškog dnevnog lista Dagens Pres 1918. Pokušala je da objasni svrhu paradoksalnih vizija u svojoj novoj knjizi. Uspela je jedino da započne prvu raspravu o nerazumljivoj poeziji modernizma na švedskom jeziku. Kritičari su bili nemilosrdni, a nisu ni slutili u kojim su uslovima pesme nastale: glad, bolest, pretnja da će biti proterana ili ubijena ako Raivolu zauzmu crvenogardejci – ali stekla je prijateljicu i važnog saveznika, mladu kritičarku Hagar Ulson (1893–1978). Hagar, svojoj „sestri“, posvetila je niz pesama u zbirci Ružin oltar.
    U zbirci Senka budućnosti Editine podsticajne vizije dostižu vrhunac i skoro kosmički žar. U pesmama govori o obnovljenom svetu posle ratova i katastrofa koje sada vladaju svetom – Raivola je od 1918. bila u ratnoj zoni, a Edit je i kasnije mogla da čuje topovsku paljbu s kuhinjskog prozora. Njen izraz navodi misli na Volta Vitmena, Sapfo i Džima Morisona, pri čemu pesnik preuzima ulogu proroka, zapovednika ili prosto Erosovog posrednika:

    „Znam te, Erose –
    ti nisi ni muškarac ni žena,
    ti si sila,  
    koja čuči u hramu,
    da bi ispravivši se, silovitije od urlika,
    snažnije od bačenog kamena,
    u svet izbacila oštre reči propovedi
    kroz vrata svemoćnog hrama.”

        „Erosova tajna”, Senka budućnosti

    Uprkos vizionarskom tonu, Edit je tokom ovog egzaltiranog perioda bila ateista. Promenu o kojoj piše trebalo je da izvede novo čovečanstvo, koje će voditi „najjači duhovi” (Ničeovi nadljudi). Kasnije je u svom pesništvu našla prostora za veću veru u prirodu i božanstvo, što je bio početak opraštanja od ničeovskih vizija budućnosti.
    Edit je napisala poslednje pesme u jesen i zimu 1922. Napustila je očekivanja da će kao pesnikinja imati vodeću ulogu, ali ne i smeli jezički izraz, a neke od njenih poslednjih pesama spadaju u najpoznatije. Umrla je u svojoj kući u Raivoli u leto 1923, gde je sahranjena na seoskom groblju. Mirovnim sporazumom u Moskvi 1940. selo je potpalo pod sovjetsku teritoriju, a i danas pripada Rusiji. Više se ne zna gde je Editin grob, ali 1960. joj je podignut spomenik u Raivoli. Prošlo je mnogo godina pre nego što je priznata, ali njene pesme su danas prevedene na ruski, španski, kineski, srpski i druge jezike.
    Među pesmama koje se najviše navode su „Dan se hladi...” i „Zemlja koje nema”. Obe sadrže atmosferu čežnje, iščekivanja, smenu bliskosti i odstojanja – i snažno samopouzdanje. Pesničko „ja” koje se pojavljuje u njenim pesmama dosledno odlikuje ponos, a često pokazuje i jasne ženske crte, iako pesnikinja preuzima ulogu proroka, lovca, princa, ratnika. Edit Sedergran je bila prva finskošvedska pesnikinja koja je stvaralo sa pozicije ženske svesti; njen jezik, slike i stil nose izrazit ženski pečat. Zbog toga je postala važan uzor kasnijim pesnikinjama.

S. A.